Đorđe Bajec: Gradićemo samo jednu kulu

sreda, 01 jun 2011 16:32

Napisao Večernje novosti

0 Komentari

Direktor KCS dr Đorđe Bajec za ”Novosti” o kašnjenju radova i mogućnosti da Srbija izgubi kredit. Prvi put sam čuo od Stankovića za iznos od 430 miliona evra. Nemamo para za megalomanske projekte.

Od ministra Zorana Stankovića, nedavno sam, na zvaničnom sastanku u Ministarstvu zdravlja, prvi put čuo da je za rekonstrukciju kliničkih centara obezbeđeno 430 miliona evra.

Dotad takvu informaciju nisam imao ni ja niti iko iz uprave Kliničkog centra Srbije - tvrdi u intervjuu ”Novostima” docent dr Đorđe Bajec, direktor najveće medicinske ustanove u Srbiji.

On kaže da će, prema informacijama koje ima iz Ministarstva zdravlja, oko 230 miliona evra da investira Srbija, a iz kredita Evropske investicione banke obezbeđeno je 150 miliona evra, sa mogućnošću da se naknadno uzme još 50, za rekonstrukciju četiri klinička centra: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

- Od toga Kliničkom centru Srbije pripada 84-85 miliona evra. Kad se oduzme ono što se sada ulaže da bi se postojeća kula, započeta još pre 35 godina, očistila i pripremila za rekonstrukciju, i da bi se učvrstila ojačavanjem stubova po novom statičkom proračunu, za rekonstrukciju ostaje 75 miliona evra.

* Šta tim novcem može da se uradi?

- Možemo da rekonstruišemo postojeću kulu, u kojoj se koriste samo dva sprata, da je potpuno završimo i opremimo i da ostatak novca iskoristimo za rekonstrukciju drugih objekata u KCS. Prethodni plan je bio da se prave dve kule, u kojima bi bilo smešteno 80 odsto kapaciteta KCS, a da samo nekoliko okolnih objekata ostane sa sadašnjom namenom. Pošto bi to koštalo stotine miliona, a na raspolaganju imamo 75 miliona, ovo je najprihvatljivije rešenje.

* Kako bi, u tom slučaju, izgledao KCS posle rekonstrukcije?

- Ideja je da se najsloženije internističke grane lociraju u postojećoj kuli, i da tu bude i urgentni centa, sa svim pratećim dijagnostičkim službama. Tu bi, takođe, trebalo da se smesti najsofisticiranija dijagnostika: magnetne rezonance, skeneri, rendgeni, PET sken, laboratorija, kardiologija sa interventnom kardiologijom, gastroenterologija... U Drugoj hirurškoj klinici trebalo bi da budu samo kardiohirurgija i vaskularna hirurgija. Urologija bi, možda, mogla da se preseli u prostor sadašnjeg Urgentnog centra.

* Za koje vreme to može da se uradi?

- Ne bih se kockao i licitirao rokovima, jer to zavisi od mnogo parametara. Postoje informacije da može da se desi, ukoliko budemo puno otezali, da čak i izgubimo taj kredit EIB, koji je teškom mukom dobijen.

* Da li to znači da se posle šest godina od kako je najavljena rekonstrukcija, opet, kreće iz početka?

- Koliko znam, projekat je prvobitno rađen na jednoj kuli, i lično ne verujem da će trebati puno vremena da se uradi taj novi projekat.

* Mislite li i vi, kao i ministar Stanković, da rekonstrukcija mora da bude skromnija nego što je planirano, ili je to sada nužno zlo?

- Lično mislim da ovoj državi sada ne trebaju megalomanski projekti. Jednog dana, za 20 ili 30 godina, kad se steknu novi uslovi, nove materijalne mogućnosti, neka se naprave još tri kule, ili još tri klinička centra. Ovo treba uraditi sad, jer to možemo da uradimo operativno, brzo, sigurno, na dobrobit svih: i države, i pacijenata, i zaposlenih u KCS.

* Hoćete li da kažete da je prethodni projekat bio loš?

- Ne. Projekat usvojen dok je ministar zdravlja bio Tomica Milosavljević je lepo zamišljen, ali nema dovoljno novca za to. Kada bismo gradili dve kule za više od 100 miliona evra, dobili bismo prazne prostorije i opet bi nam trebalo nekoliko stotina miliona evra da ih popunimo. To su zaista megalomanski planovi u ovom trenutku.

* Ipak, izgleda da svi nekako navode vodu na svoju vodenicu - Stanković priča da je razočaran projektom i realizacijom, Milosavljević tvrdi da je sve urađeno kako treba, vi ”niste bili upućeni”?

- Od prethodnog ministra sam dobio informaciju da će tender da krene u decembru, da će projekti biti gotovi. Projekti nisu gotovi. Ispostavilo se da treba uložiti još novca za učvršćivanje ove postojeće zgrade, koja je, takva kakva je, potpuno sigurna. Ali, s obzirom na opterećenje kada bude završena i useljena, ona sada mora da dobije pojačanu konstrukciju. To, opet, košta nekoliko miliona evra, a o tome se, izgleda, nije vodilo računa.

* Zar je zaista moguće, kada se gradi tako veliki projekat, da neko preskoči da konsultuje upravu KCS o svakom detalju, a ne da odluke donosi neka jedinica za implementaciju, koja ne zna ni koliko vama treba skenera, ni magneta?

- Oni su postavljali ”tehnička” pitanja gde bi i koje službe trebalo da budu locirane u okviru rekonstrukcije, a iz KCS je upućivan ”spisak lepih”, ali očigledno nerealnih želja šta bi sve trebalo da se uradi.

OPREMA TRIPUT SKUPLJA * KOLIKO će koštati samo opremanje nove zgrade KCS? - Princip je da koliko koštaju građevinski radovi, bar toliko, pa čak i dva-tri puta više košta oprema. KCS je ustanova kroz koju godišnje prođe milion pacijenata i mi sve svoje obaveze redovno plaćamo. Ali, dug od 700.000 evra, za koliko su probijeni troškovi za novu toplanu na gas, pravljenu sredstvima iz kredita, u ovom trenutku je veliko opterećenje i za KCS i za Ministarstvo zdravlja, kao suinvestitora.

HTELI SMO DA ZNAMO * JESTE li se vi raspitivali za detalje rekonstrukcije, da li vas je interesovalo gde je novac iz kredita, koliko će KCS dobiti?
- Jeste, interesovalo je i mene, i upravu KCS, ali nismo imali takve informacije. Jednostavno, ceo posao je nosilo Ministarstvo zdravlja zajedno sa svojom Jedinicom za implementacije.