Lakše platiti antibiotik nego nabaviti recept

sreda, 20 jul 2011 11:00

Napisao Politika

0 Komentari

Kazna za prodaju ovog leka bez recepta od 200.000 do milion dinara, ali tek ako građanin prijavi apotekara.

Iako za svaki antibiotik koji se u nekoj apoteci izda, odnosno proda bez recepta postoje tačno određene i vrlo visoke kazne, to u Srbiji ne smanjuje nekontrolisanu upotrebu ovih lekova.

U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da ukoliko se lek izdaje, odnosno prodaje suprotno režimu izdavanja koji je utvrđen u dozvoli za lek, predviđene su prekršajne kazne od 300.000 do milion dinara za pravno lice, odnosno od 200.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, uz mogućnost izricanja zabrane obavljanja delatnosti.

Uprkos propisanim visokim kaznama, Srbija je rekorder po nekontrolisanoj potrošnji ovih medikamenata. Ovo je nalaz nedavno objavljenog Evropskog projekta praćenja potrošnje lekova, koji je obuhvatio 35 zemalja. Tokom 2009. godine, naši građani su u čak 115 odsto slučajeva više antibiotika kupili bez recepta nego na recept. Jedini takav negativan trend zabeležen je u Španiji, pri čemu je bez recepta tamo prodato 30 odsto više antibiotika od onih koji su izdati propisno.

Inspekcija za lekove i sanitetska sredstva Ministarstva zdravlja u svom delokrugu rada ima i kontrolu pravilnog izdavanja lekova. Međutim, inspektori postupaju tek po prijavama pacijenata, kada postoji osnovana sumnja da je antibiotik izdat bez recepta. Takvih prijava je razumljivo malo, jer građani neće da se odreknu dugogodišnje navike da lek odmah dobiju, makar ga i platili.

Dok u državnim apotekama ne postoji mogućnost da ovaj lek dobijete bez recepta, u skoro svakoj drugog privatnoj apoteci bez problema ćete dobiti antibiotik samo „na reč”, odnosno opasku da vam ga je preporučio lekar.

Načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije dr Miomir Pelemiš, po specijalnosti i infektolog i klinički farmakolog, svakoga dana se sreće sa posledicama ove loše prakse.

– U svakoj apoteci trebalo bi da stoji upozorenje da se određeni lekovi ne mogu izdavati, odnosno prodavati bez recepta. U Americi ne možete da kupite ni plastični špric bez recepta, a kamoli lek. Antibiotike bez recepta možete da dobijete samo u zemljama sa neuređenim sistemom, a u njih spada i naša. Naši apeli ništa ne pomažu. Ne poštuju ih ni lekari, a kamoli pacijenti – kaže za „Politiku” dr Pelemiš.

Profesorka Medicinskog fakulteta dr Milica Prostran, direktorka Službe za kliničku farmakologiju Kliničkog centra Srbije, podseća da je u rešenju o registraciji naše Agencije za lekove uvek određen način na koji se lek izdaje. Antibiotici se isključivo izdaju na recept.

– U samolečenju antibioticima stigli smo do neprihvatljivih granica. Za antibiotike važe jasna pravila kada se i kako koriste. Prvo pravilo tiče se propisane doze. Veća je greška dati manju dozu, nego mnogo veću, jer će se višak izlučiti. Postoje propisi o minimalnom vremenu davanja antibiotika: za najveći broj uobičajenih infekcija to je još dva dana posle poboljšanja i sniženja temperature. Dakle, od pet do sedam dana, a za upale pluća od deset do 14 dana – navodi naša sagovornica.

U Srbiji je, prema mišljenju doktorke Prostran, problem samolečenja postao veliki i ozbiljan.

– Bez posete lekaru ne treba kupovati antibiotik. Međutim, ovakva praksa je i posledica opšteg siromaštva i načina života. Jednostavnije je kupiti neki lek, nego čekati satima u lekarskim čekaonicama. To mogu ljudi koji su u penziji ili koji imaju odgovarajuće radno vreme – zaključuje naša sagovornica.

Antibiotici se, prema njenim rečima, češće kupuju nego što se uzimaju na recept i zbog organizacije zdravstvenog sistema, gde izabrani lekar jedini piše recepte. Takođe, nije zanemarljiva ni činjenica da kutija antibiotika, onih poznatih i najviše kupovanih, košta kao jedna kutija boljih cigareta. Više cene antibiotika bi, smatra naša sagovornica, sigurno odvratile slobodnu kupovinu lekova, međutim, to je nepopularna mera za naše ekonomske prilike, ali je to možda ipak način da se u ovu oblast uvede red i sprovodi zakon.

– Trebalo bi raditi na boljoj organizaciji rada lekara u domovima zdravlja. Takođe, inspekcija treba da radi bolje, mada mi nemamo tako veliki broj inspektora. Ideja da se kontrola prodaje antibiotika vodi kroz fiskalne kase nije loša – kaže dr Prostran.

Autor: Olivera Popović