Celijakija kod dece

utorak, 13 decembar 2011 18:32

Napisao Moja beba

0 Komentari

Dete se ne oseća dobro. Ne voli da jede. Nametljivo je i mrzovoljno. Čini se kao da uvek ima kašastu stolicu. Ne raste koliko treba. Najviše biste voleli da jede i raste, kao sva ostala deca.

Šta je celijakija?

To je bolest koja se odnosi na osetljivost na gluten, protein koji se primarno nalazi u pšenici, pirinču i ječmu. Imuni sistem reaguje na gluten tako što oštećuje sluzokožu tankog creva.

Oštećeno crevo ne može normalno da apsorbuje i vari hranu. Gluten se nalazi u većini obrađene i proizvedene hrane tako da uzročnici bolesti često prođu nezapaženo dok na kraju neko ne sedne i ne složi sve kockice i uspostavi dijagnozu.

Ko može da oboli od celijakije?

Lekari nemaju tačnu informaciju koliko ljudi ima ovu bolest, ali se procenjuje da je zaista česta.

Genetski se nasleđuje. Najviše pogađa Evropljane. Više je prisutna u porodicama gde članovi boluju od dijabetesa i reumatoidnog artritisa. Potrebno je da nešto iz okoline pokrene bolest kod onih koji su podložni.

Celijakija se ne ispoljava dok se gluten ne uvede u ishranu. Simptomi počinju iizmeđu 6. meseca i 2. godine mada se mogu ispoljiti u 6. ili 60. godini. Dešava se da prođe dosta vremena od trenutka kada se pojave simptomi i trenutka kada se uspostavi dijagnoza.

Koji su simptomi celijakije?

Ozbiljnost nedovoljne apsorpcije i simptoma u velikoj meri varira.

Neka deca ne uspevaju da dobiju na težini i rastu, povraćaju, imaju dijareju, pad mišićnog tonusa praćen naduvenošću stomaka, što su vrlo ozbiljni simptomi dok druga deca imaju blage simptome kao što su mrzovoljnost, umor ili razdražljivost. Većina ima simptome između. Simptomi se dešavaju u različitim kombinacijama. Iako je ovo bolest koju karakterišu dijareja i stolica neprijatnog mirisa, deca mogu povraćati i ne uspevati da se ugoje.

Ovo može otežati postavljanje dijagnoze iako se lako može pretpostaviti o čemu se radi. Roditelji su često frustrirani što ne dobijaju odgovore dok se ne uspostavi dijagnoza.

Da li je celijakija zarazna bolest?

Iako simptomi počinju da se ispoljavaju nakon virusnog gastroenteritisa, celijakija nije zarazna bolest.

Koliko traje?

Ovo je doživotno stanje. Tretman uspešno otklanja simptome dokle god se dete/osoba pridržava ishrane koja ne sadrži gluten.

Kako se uspostavlja dijagnoza?

Kada se posumnja na celijakiju, potrebno je uraditi testove krvi. Iako su raniji testovi bili krajnje nepouzdani, sada su se znatno pobošljali. Dijagnoza se najpouzdanije uspostavlja pomoću endoskopije i biopsije tankog creva dok je dete još uvek na ishrani koja ne sadrži gluten.

Kako se bolest leči?

Tretman je ishrana koja nikako ne sadrži gluten. Sluzokoža creva će se oporaviti već za 3 dana, a potpuno ozdravljenje sledi za nedelju dana. Ipak, ne smete zaboraviti da je dijeta bez glutena doživotna. Gluten nije obavezan hranljivi sastojak. Ne nalazi se u voću, povrću, ribi, mesu, mleku, jajima i siru. Nalazi se u kao sastojak ili u tragovima većine obrađene hrane. Proizvodi koji ne sadrže gluten su dostupni u svim prodavnicama i marketima.

Odlazak dijetetičaru je jako pametan izbor. Dete mora da uzima dodatke ishrani, vitamine i gvožđe. Deci, sa ozbiljnom celijakijom, će biti potrebna dodatna medicinska terapija tokom prvih meseci kako bi se regulisao rast.

Da li se bolest može sprečiti?

Ishrana, koja ne sadrži gluten, sprečava nastajanje celijakije, ali dok se ne uspostavi dijagnoza niko je ne primenjuje.