Kad kolena klecaju

nedelja, 10 jul 2011 16:27

Napisao Politika

0 Komentari

Vožnja biciklom, celodnevna pešačenja, naglo podizanje i nošenje velikog tereta mogu da oštete hrskavicu kolena, pre svega osoba koje imaju nepravilnosti u njihovom položaju. Bolest se može lečiti, ali preventiva uvek ima prednost.

Hrskavica u zglobu kolena sprečava da se dve kosti dodiruju i njihovo trenje pri pokretu.

Zdrava hrskavica obavija kosti,glatka je i gipka da bi mogla da ublaži udare i omogući normalno funkcionisanje zgloba. Ukoliko se poremeti njena struktura i ošteti omotač, najčešće pri padu ili iščašenju, zglob kolena može da bude zakočen u svojim funkcijama.

Povrede koje tada nastaju izazivaju hondropatiju (hondros je na starogrčkom hrskavica). Naročito je česta u kolenima, a prepoznaje se po bolu pri dužem sedenju, posle prvog koraka, na početku hodanja, posle duže šetnje, pri penjanju i silaženju stepenicama. Međutim, intenzitet bola nije u vezi sa stepenom oštećenja, budući da je osetljivost na bol individualna.

Mnogi zbog hondropatije, čak i oni u punoj snazi, mogu biti sprečeni u svojim aktivnostima, čak i profesionalnim, tvrdi dr Pjer Amon, francuski hirurg ortoped. Obolevanju su podložnije osobe koje imaju specifični oblik kolena („H” i „O” noge), ravne tabane, ili urođenu preosetljivost hrskavičavog tkiva, neku bolest metabolizma. Oštećenja mogu da traju godinama, a da se ne ispolje bili kakvim znacima, sve do nekog trenutka kada se pojave prvi znaci, provocirani udarom, padom, naglim dobijanjem u težini i prevelikim opterećenjem. Prvi simptom ne mora da bude bol, već to može da bude oticanje zgloba u naporima ili čudna pucketanja i škripanja u kolenu.

Priznati i osporeni lekovi

Bol je uvek upozoravajući znak da bi trebalo otići ortopedu ili reumatologu, kako bi se otkrio uzrok i prema njemu odredila terapija. Lekar će postaviti dijagnozu nakon razgovora, kliničkog pregleda i rendgenskog snimka. To je dovoljno da se eliminišu moguće bolesti, među kojima je i prskanje ukrštenog ligamenta, precizira reumatolog dr Anjez Gardan. Ali, u slučaju sumnje na više bolesti, ili izuzetno jakih bolova koji opstaju uprkos preduzetom lečenju, dijagnoza se postavlja ultrazvukom, skenerom ili magnetnom rezonancom. Ponekad se, preciznosti radi, primenjuju i druge metode, kao što je artroskopija koja je i najpouzdanija u sagledavanju fisura, ili neka druga naprsnuća hrskavičavog omotača i cele hrskavice.

Ukoliko se bol oseća u mirovanju, a ne samo za vreme napora, lekar može da prepiše medikamente protiv bolova i antizapaljensku terapiju. Na duge staze uzimaju se preparati koji zaustavljaju propadanje hrskavica, kao hondoitin sulfat i glukozamin. Terapija traje šest meseci, dok se pozitivan efekat može i ne mora osetiti. Mišljenja stručnjaka o njihovoj efikasnosti su različita, mada budući da nemaju kontraefekata, trebalo bi ih uzimati do ocena o njihovoj potpunoj neefikasnosti. U slučaju da se bol nastavi, može da pomogne i hijaluronska kiselina. Ova supstanca prirodno ulazi u sastav zglobova, štiti površinu hrskavica i ublažava udare. Ona se kod 80 odsto pacijenata pokazala efikasnim. Koristi osobama čije hrskavice još uvek ne iziskuju hirurško lečenje. Nažalost, efekti traju kratko, od šest do deset meseci.

Vežbanja podrazumevaju progresivni mišićni rad bez opterećenja, mobilizaciju zgloba i vežbe gipkosti. Fizioterapija omogućava da se istegnu i ojačaju butni mišići (prednja i zadnja loža kvadricepsa) koji stabilizuju koleno. Pomaže sledeća vežba: Položaj tela je uspravan, zatim se noge rašire u visini ramena i saviju pod uglom od 90 stepeni. U tom položaju telo ostaje od dve do trideset sekundi, a zatim se isto toliko odmara. Vežba se izvodi deset puta dnevno. Ukupno traje 10 minuta, ali vremenom kvadricepsi ojačaju i čvrsto drže čašicu kolena.

Kada bi trebalo pristupiti operativnom lečenju? Oštećena hrskavica se ne obnavlja. Trenutno se primenjuju dve hirurške metode, navodi dr Pjer Amon, koje omogućavaju parcijalnu obnovu, i to samo osobama mlađim od 40 godina, pod uslovom da boluju od najtežeg oblika hondropatije koja im onemogućava hod, a nastala je kao rezultat povrede, najčešće saobraćajne. Tada se operacija izvodi u više etapa, a oporavak traje i po nekoliko meseci.

Kod dubokih oštećenja primenjuje se i tehnika mikropreloma. Ova metoda podrazumeva bockanje površine kostiju zgloba finom iglicom. Kost krvari i oslobađa supstance koje stimulišu zarastanje hrskavice. Formira se fibrohrskavica, slabija nego ona koja se dobija rođenjem, ali u 80 odsto slučajeva daje odlične rezultate. Vek trajanja ovih hrskavica je pet godina. Na površinskim hrskavicama, gde su propadanja manja, tu se obavlja „mozaik” metoda koja podrazumeva rekonstrukciju tkiva hrskavice. Uzimaju se fragmenti kosti i hrskavice sa zdravih zglobova i presađuju na obolela mesta. Rezultati zavise od dobre kolonizacije presađenih ćelija. Na duge staze, naročito u prevenciji artroze, ne zna se efikasnost ove nove tehnike.

U hirurškom lečenju obolelih hrskavica koriste se i druge metode, artroskopsko ispiranje, hirurško ispravljanje deformacija zgloba, ugrađivanje endoproteze, spajanje krajeva kostiju u zglobu da bi se sprečila njegova preterana pokretljivost.

Uskoro i nove metode

Doktor Gordan Gavrilović, specijalista ortopedije i traumatologije u Institutu „Banjica” i edukator Evropskog udruženja za artroskopsku ortopediju, naglašava da se za hirurško lečenje kolena i kod nas uvode nove metode koje primenjuju američki stručnjaci, i naglašava da su naši lekari obučeni i za njihovu primenu, ali i da se čeka odobrenje Ministarstva zdravlja. Po rečima našeg sagovornika, dozvoljene su fizikalne metode, kao što je ubrizgavanje visokoviskoznih suplementa u koleno i interleukina (ortokini) koji se dobijaju centrifugiranjem sopstvene krvi i pokazali su izvanredne rezultate. Ova metoda kod nas bi trebala da zaživi za nekoliko meseci, mada se u regionu uveliko radi.

Primenjuju se i tehnike presađivanja osteohonfdralnog grafta i mikoroperforacija, i to već desetak godina i daju relativno dobre rezultate. Što se tiče presađivanja hrskavice životinjskog porekla, ta tehnika je započeta pre dve godine, ali, nažalost, zbog finansijske situacije nije se nastavilo sa tom hirurškom metodom. Presađivanjesopstvene hrskavice koja se gaji od ćelija prethodno uzetih sa zdravog pokrivača u kolenu se još uvek kod nas ne praktikuju, zbog visoke cene pripreme materijala. Uz ovo sve treba dodati da je kontrolisana rekreacija najbolji način da se održi mišićna snaga, kao i pokretljivost u svim zglobovima

Kako ih sačuvati

Ipak, preventiva uvek ima prednost i zato bi trebalo preduzeti sve da bi kolena bez većih teškoća trajala čitavog života, savetuje dr Gordan Gavrilović.

Prva mera podrazumeva da se uspostavi kretanje koje ne oštećuje i ne iritira zglob kolena. Kolena bi naročito posle 50. trebalo štedeti izbegavanjem savijanja koja su veća od 90 stepeni kao što su čučanje, skakanje, klečanje. Ne preporučuje se nošenje teškog tereta i prekomerna aktivnost. Takođe bi trebalo izbegavati sportove, pre svega igre s loptom, džoging, trčanje, jer se forsira zglob i opterećuje hrskavica. Kada se fizička aktivnost svede na rekreaciju koja je preporučena od lekara i sprovodi dva do tri puta nedeljno, ona ne oštećuju strukture zgloba.

Zglobove kolena bi trebalo odmoriti svaki put kada se oseti zamor. Svaki put kada se pojavi bol u kolenu trebalo bi konsultovati lekara, ne čekati pogoršanje. Kada lekar preporuči fizioterapiju i vežbe, redovno bi ih trebalo izvoditi. Vežbanje može izazvati i blage bolove kod istanjenih hrskavica, ali je dozirana fizička aktivnost neophodna za bolju cirkulaciju i njihovu ishranu. Osim toga, stručnjaci preporučuju lečenje infekcija grla, krajnika, sinusa i zuba jer mogu štetno delovati na sve strukture zgloba.

Od sportskih aktivnosti preporučuje se plivanje i šetnja koja ne zamara, u trajanju od jednog sata. Opterećenje kolena smanjuju elastični đonovi, silikonski i drugi ulošci koji se preporučuju u svim uzrastima za korekciju ravnih tabana. Hod je sa njima mekši, a korak je lakši, jer ublažavaju udare stopala o podlogu. Simptomi su bol koji se pojačava aktivnošću, smanjena pokretljivost, krutost okolnih mišića.

Autor: Vera Bošković