petak, 24 maj 2013 06:37

Ukoliko dete previše raste ili poraste manje od 4,5 cm godišnje, treba posetiti lekara

Natprosečna visina deteta, posebno u porodicama u kojima su roditelji prosečne, ili visine ispod proseka, upućuje na problem sa hormonom rasta, iako su savremene generacije sve više i više.

Kada treba posumnjati na problem i kako reagovati, objašnjava endokrinolog, prof. dr Dragan Zdravković, načelnik Službe za ispitivanje i lečenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije.

petak, 24 maj 2013 06:37

Malokrvnost kod najmlađih najčešće je posledica neadekvatne ishrane. Sumnja na anemiju može da se javi još u šestom mesecu, kada se radi i prva analiza krvi

Kada na jelovniku nema dovoljno jaja, mesa i povrća, dečji organizam ne dobija dovoljno gvožđa, i deca postaju malokrvna. 

Anemija slabi organizam, pa mališani postaju podložniji raznim lakšim i težim infekcijama. Upravo su česte prehlade najčešći razlog zbog kojeg pedijatri na pregledima posumnjaju da dete ima anemiju.

petak, 24 maj 2013 06:37

S dolaskom proleća i toplijeg vremena povećava se i broj obolelih od varičele, ovčijih boginja, koje se uglavnom preleže u mlađim godinama. Međutim, nije retkost ni da od njih obole starije osobe. Među odraslima se ne prenose tako brzo kao među decom, ali je zato oblik bolesti teži i može ostaviti posledice.

Trudnicama se savetuje poseban oprez.

petak, 24 maj 2013 06:37

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba, kako kod odraslih tako i kod dece. Vrh incidencije glavobolja je u kasnom predškolskom i ranom školskom dobu. U pretpubertetskom razdoblju češće se javljaju kod dečaka, a tokom puberteta i adolescencije češće su kod devojčica (devojaka).

Smatra se da 75% školske dece ima glavobolju barem jednom tokom godine dana, a nešto više od 30% ima recidivirajuće glavobolje. Sklonija su im anksiozna, osetljiva ili hiperaktivna deca i deca roditelja koji i sami imaju glavobolje. Iako u većini slučajeva glavobolja u dečjem dobu nije znak ozbiljnije bolesti, neke glavobolje mogu zahtevati (u nekim situacijama i hitnu) obradu i lečenje.

petak, 24 maj 2013 06:37

Dečiji ekcem ili atopijski dermatitis, je hronično recidivirajuće zapaljensko oboljenje kože koje zahvata 10 do 20% opšte populacije. Osnovne odlike su susuva koža, osećaj svraba, perutanje i zadebljanje pojedinih delova kože. Naizmenično se smenjuju periodi pogoršanja i poboljšanja bolesti.

Često neko od članova porodice obolelog detta ima bronhijalnu astmu, alergijski rinitis ili atopijski dermatitis.

Oboljenje se obično javlja u periodu od drugog do dvanaestog meseca života i u najvećem broju slučajeva se povlači do pete godine. Veomaretko se razvije u odraslom dobu.

petak, 24 maj 2013 06:37

Dečja cerebralna paraliza predstavlja urođen ili stečen poremećaj ili oštećenje mozga kod dece pre i tokom rođenja, kao i u prvim godinama života.

U zavisnosti od vremena nastanka, mogu se podeliti na:

1. Prenatalne

a. Zapaljenjska oboljenja majke tokom trudnoće (Rubela, citomegalovirus, herpes infekcije)
b. Intoksikacija tokom trudnoće (lekovi, inhalatorni agensi)
c. Obilna krvarenja tokom trudnoće, povrede

petak, 24 maj 2013 06:37

Zatvor znači da je potrebno dosta vremena da hrana pređe put od usne duplje do odlaska u toalet, što za posledicu ima zadržavanje velikih količina stolice u debelom crevu. Ovo je čest problem uzrokovan delom genetskim faktorima, a delom načinom života.

Šta se dešava u organizmu kada dete ima zatvor?

Rektum (deo creva koji je najbliži anusu) bi trebalo da bude ''signalna stanica'' a ne ostava.

petak, 24 maj 2013 06:37

Koliko je često?

Prema naučnim saznanjima, noćno umokravanje ili enureza je veoma često. Javlja se kod 5-10% dece u uzrastu do desete godine, a u manjem procentu i kod starije dece i tinejdžera. Prisutno je podjednako u svim kulturama i socijalnim grupama. Nešto češće se javlja kod dečaka.

petak, 24 maj 2013 06:37

Osim obaveznih cepiva, deca mogu da prime još šest vakcina koje štite od teških zaraznih bolesti, savetuje pedijatar dr Nevenka Raketić.

Jačanje imuniteta i stvaranje otpornosti na teške zarazne bolesti predstavlja suštinu vakcinisanja, oblasti medicine na koju su svi zdravstveni radnici veoma ponosni. Zahvaljujući vakcinisanju, mnoge zarazne bolesti su iskorenjene ili je, makar, smanjen broj onih koje ove zaraze pogađaju.

petak, 24 maj 2013 06:37

Čovekova biološka odbrana - imunski sistem - primoran je da radi bez predaha. Neprestano, iz sekunda u sekund, ljudski organizam se suočava sa bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima, ali i sa zagađenjenjem okoline i malignim ćelijama koje telo svakodnevno proizvodi.

Kroz te uobičajene, ali nekontrolisane i slučajne kontakte, postepeno se gradi takozvani prirodno stečena imunost, koji nas štiti od infekcija i maligniteta. Može, međutim, da se dogodi da je imunski odgovor iz nekog razloga smanjen, ili da je (ne)očekivani napadač organizmu nepoznat a toliko agresivan i jak da imunski sistem ne bi bio u stanju da spreči infekciju pa je tada spasonosno ako smo, posredstvom vakcinacije, opremljeni i veštački stečenom imunošću.