Alchajmerova bolest

ponedeljak, 07 decembar 2009 01:00

Napisao Pliva zdravlje

0 Komentari

Dok je 1906. g. Alois Alzheimer (1864.-1915.) opisivao po prvi put sindrom demencije, nije mogao "ni sanjati" da će psihički poremećaj, koji je po njemu dobio ime, biti proglašen vodećom bolešću današnjice. Retko spominjana, a još ređe dijagnosticirana (stotinak u literaturi opisanih slučajeva), Alzheimerova bolest, šezdesetih godina prošlog veka, biva prepoznata kao oboljenje koje se do tada dijagnosticiralo i kao senilna, vaskularna, aterosklerotska demencija, kao hronični organski psihosindrom. Danas se smatra da od te bolesti boluje od 1-3% ukupnog svetskog stanovništva, a da je broj obolelih u stalnom porastu.

O bolesti

Alzheimerova bolest je ireverzibilno i napredujuće degenerativno oboljenje ćelije moždane kore i okolnih struktura (neurofibrilarna degeneracija + senilni plakovi), još uvek nepoznatog uzroka, koje dovodi do niza biohemijskih poremećaja i posledičnih psihičkih simptoma. Uspostavlja se sindrom, Alzheimerova demencija. Klinički početak navedenog psihičkog poremećaja je najčešće postupan, neprimetan, a simptomi se u početku pripisuju staračkoj zaboravljivosti. Potom se javljaju smetnje orijentacije u vremenu i prostoru, promene u ponašanju i karakteru, iskrivljena percepcija okolnih događanja, smetnje spavanja, manjak svake inicijative, potištenost, strah.

Sposobnost svakodnevnog samostalnog funkcioniranja sve je ograničenija, zapuštaju se stečene higijenske navike. Oboleli svakim danom postaje sve zavisniji od drugih. Početak bolesti, iako puno ređe, može biti akutan i dramatičan. Svi simptomi bolesti javljaju se od jedanput, neočekivano i naglo, najčešće istovremeno sa nekim telesnim oboljenjem ili emocionalnim šokom. Pacijent postane smeten, dezorijentisan, psihomotorno uznemiren (ređe usporen), poremećena je percepcija, mišljenje, emocije, ciklus budnost-spavanje. Navedeno stanje se naziva delirijum i zahteva hitno i intenzivno bolničko lečenje.

Dijagnoza

Dijagnoza Alzheimerove demencije se danas postavlja prvenstveno na osnovu kliničke slike, heteroanamnestičkih podataka i pomoćnih psihometrijskih metoda (MMSE). U postavljanju dijagnoze može pomoći i EEG, CT, PET i MR. Terapijske mogućnosti su još uvek veoma skromne i usmerene su prvenstveno ka ublažavanju akutnih simptoma oboljenja. Lek za Alzheimerovu bolest/demenciju još nije pronađen.