Kardiovaskularna oboljenja

Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija svih hormona nadbubrežnih žlezda. Glavni transporter do ciljnih organa

Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiljno da naruše zdravlje ili da budu jedan od brojnih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. 

Transfuziologija

Potreba za transfuzijom krvi javila se još krajem XV veka, davne 1492. godine, kada su lekari pape Inoćentija VIII savetovali ovu metodu kao jedini način za izlečenje njegove teške bolesti. Nažalost, u ono vreme ova veoma prosto izvedena metoda nije donela boljitak vremešnom papi, ali je bila podsticaj za lekare koji su vekovima kasnije pokušavali da nađu pravi način lečenja primenom krvi i krvnih produkata.

Lekari su vršili razne eksperimente, da bi tek tri veka kasnije, 1823. godine, engleski ginekolog James Blundell iz Londona, izvršio prvu transfuziju humane krvi tako što je konstruisao specijalan aparat za davanje krvi, brizgalice i igle za venepunkciju.

Transfuziologija

Tuđa krv u istoriji dobrovoljnog davalaštva nikada nije bila bezbednija nego sada, ali ipak nikad nije dovoljno bezbedna

Operacije su često neizvodljive bez transfuzije krvi. Nestašica ove dragocene tečnosti neretko otkazuje intervenciju koja znači zdravlje, ili čak život. Postoji međutim alternativa koja se zove se autotransfuzija. U tom slučaju, davalac i primalac je - ista osoba.

Urologija

Problem impotencije nekad rešavali psihijatri, a danas urolozi, endokrinolozi, kardiolozi. Više od polovine muškaraca posle 50. godine pati od nekog oblika impotencije, a čak i mlađi od trideset bar jednom su osetili nemoć u krevetu

Najnovija istraživanja pokazuju da je erektilna disfunkcija globalni problem i da se javlja kod muškaraca raznih godina, kultura i profesija. Od pet do 20 odsto muškaraca ima srednje težak ili težak stepen erektilne disfunkcije (ED).

Psihijatrija

U Srbiji se beleži sve manje profesionalnih bolesti, ali su ordinacije u radno vreme pune ugroženih. Stres koji izaziva posao teško se dokazuje

Iako podaci poslednjih godina pokazuju da je sve manje radnika sa profesionalnim oboljenjima, situacija na terenu odaje da nas razne boljke vezane za posao i te kako pogađaju.

Dermatologija

Najčešće se javlja na šakama, stopalima, čelu, pazušnim jamama i preponskim prevojima, a izuzetno retko može da bude zahvaćena i cela površina kože. Uzrok nastanka nije dovoljno poznat

Odsustvo pigmenta poznato kao vitiligo predstavlja bolest tokom koje se pigmentne ćelije razaraju, što za posledicu ima bele fleke ili pečate po koži. Statistike pokazuju da oko 2% stanovništva pati od ove bolesti, o čijem uzroku stručnjaci još nemaju jedinstveno mišljenje.

Psihijatrija

Termin granični poremećaj ličnosti koristi se od tridesetih godina prošlog veka kako bi označio stanje koje se nalazi na granici neuroze i psihoze. Danas, pored toga, ovaj termin označava poremećaj u oblasti emocija, rascepa i slike o sebi.

Granični poremećaj ličnosti predmet je brojnih neslaganja među istraživačima, od toga kako nastaje, kako se razvija, do pitanja može li se svrstati u poremećaje ličnosti ili u poremećaje adaptacije..

Ginekologija

Obično se radi između 16. i 18. nedelje trudnoće, a uzima se do 20 mililitara plodove vode

Amniocenteza je intervencija pri kojoj se uzima plodova voda iz materice trudnice da bi se obavila određena ispitivanja. U plodovoj vodi se nalaze bebine ćelije (ćelije kože, mokraćnih i disajnih puteva) mnogobrojni enzimi, belančevine, hormoni i druge supstance. Amniocenteza daje značajnu informaciju o plodu, koju najčešće nije moguće dobiti ni ultrazvučnim pregledom, ni drugim laboratorijskim analizama.

Pedijatrija

U Institutu za neonatologiju uskoro će početi da se primenjuje nova metoda, gde se bebama koje su bile ugrožene pre i posle rođenja, snižavanjim telesne temperature sprečava oštećenje mozga.

Direktorka ove ustanove dr Milica Ranković Janevski, rekla je Tanjugu, pred početak simpozijuma

Alergije

Imate alergiju na sunce? Evo šta možete da uradite kako biste ipak uživali u letu. Reakcija na sunčevu svetlost najčešće se javlja kod onih sa nešto svetlijom puti, mada je moguća kod svih tipova kože. Stručnjaci smatraju da je čak 50 odsto alergija na sunce nasledno, da zavisi od genetskih predispozicija.

Simptomi koji se javljaju na koži usled alergije su crvenilo, svrab, osip, mehurići ili bolni čvorići.